Ч. 1. - 1902. - 471 с.

Васкрсења дан - најцелисходнији почетак. Просветимо се слављем и загрлимо један другога. Рецимо: браћо, и онима који нас мрзе а тим пре онима који су из љубави било шта претрпели или учинили. Подредимо све Васкрсењу; опростимо један другоме: и ја (свестан сам тога), који се приклоних сврсисходној принуди, и ви, који прихватате сврсисходну принуду, мада сте унеколико тужни и разочарани у мене због мога колебања и одуговлачења. Можда је оно пред Богом драгоценије и боље од хитрости других. Добро је и уклонити се унеколико од Божјег призива, као што је Мојсеј у древности поступио, а после и Јеремија; добро је, међутим, и хитати и ревновати у одзиву на глас Зовућег, као што учинише Арон и Исаија; нека и једно и друго буде одраз побожности - једно због личне слабости, а друго због уздања на силу Зовућег. Помазан сам у дан тајне; у дан тајне удаљих се на кратко да бих испитао самога себе; у дан тајне ја се и враћам, одабирајући овај дан као доброг старатеља моје бојажљивости и немоћи, да би Васкрсли из мртвих и мене сада обновио Духом и, обукавши ме у новог човека, ради нове твари, ради рађајућих се у Богу, учинио добрим учитељем који са Христом и умире драговољно и васкрсава.

Вып. 1 : Очерк исторического развития идеи Логоса до Филона и Иоанна. - 1881. - 96 с.